Država, naša a ne okupatorska Od blokade do blokade, tek da nešto rade! Radovan Marjanović

podnaslovi } Država, naša a ne okupatorska Kuda ovo vodi Sistemska rešenja

Sistemska rešenja

bila bi rešenja i za njih, dok obrnuto ne važi. Da, ali želi li, može li sa ovakvim ljudima koji je oličavaju, vlast hteti sistemska rešenja, hteti institucije umesto Čede ovde. Čede onde? (Opozicija takođe nije za institucije, umesto njih i ona nudi svoje Čede). Najgore je što pored vlasti i pomenutih firmi, postojimo i mi ostali, vlast i te firme nisu „društvo”. Umesto ranijeg „podilaženja” radničkoj klasi od čega je trpelo društvo, za društvo nije dobro ni njeno sadašnje ignorisanje, ili vođenje računa skoro isključivo da ostane u toru svoje firme. Radnička klasa postoji, i ako se ovako nastavi, zna se šta će biti. Ona će se osvestiti, ili onesvestiti. Negde je krenula više da podrži „Srbijanku” nego da istakne svoje zahteve, ili će prestati da se zadovoljava mrvicama! Može biti svašta, demagozi čekaju ko zapete puške. Čeka fašizam, i sdesna i sleva!

Tačno je da ovakvi protesti predstavljaju i nepoverenje u institucije uopšte i posebno u pravnu državu i socijalni dijalog, ali nije teško videti i nepoznavanje istih. Nepopularno je ali treba priznati još nešto, najgore: odsustvo želje za institucijama i pravnom državom, kod svih pa i kod radnika! Institucije usklađuju važne društvene i pojedinačne interese, stavljajući sve u istu situaciju. Ako je država naša i ako se od nje stalno očekuje i traži, svi je moramo i slušati, ne samo kad daje nego i kad uzima... A to kao da niko ne želi, odluke Ustavnog suda u pitanje dovode svi: partijski šefovi, članovi i nečlanovi, nepoštovanje države postaje elementarnom građanskom dužnošću. Slabo koga zanima šta će biti ako i drugi urade što je on uradio, svaki pripadnik „nebeskog naroda” umišlja da je i on posebne vrste. On ne zna da je samo Kralj Sunce mogao reći: Posle mene, potop! i da ono što priliči Jupiteru, ne priliči volu! Tačno je da se vlast ne pretrže od želje za socijalnim dijalogom, ali ga ne žele ni radnici. Ni oni blokadama neće dijalog nego diktat državi, a posle ona neka vidi kako će... Predsednik opštine je radnike „Srbijanke” lepo podsetio, da im je račun blokiran mnogo pre petog oktobra. Oni su to na vreme saznali ali su ćutali i nisu protestovali, zadovoljavajući se mrvicama sa bogate trpeze onih koje i sada ređe prozivaju od države. I sada bi radije mrvice sa državne trpeze na koje su navikli nego ozbiljan rad i zaradu, koji su u bliskoj vezi sa otpuštanjem onih koji to ne mogu, jer za sve posla nema. Ili ga i ne žele! Želeći mrvice oni ne koriste druga, takođe vaninstitucionalna sredstva. Štrajk glađu, na primer. Vrlo je efikasan i ne pogađa druge kao blokada, ali nije prijatan... Ne blokiraju ni državne ustanove. Ne zato što se radnici plaše države nego što računaju na državu, a ne na građane i njihovo razumevanje i solidarnost! Opet velika koalicija, vlasti i radnika! Uzgred budi rečeno, zbog nje treba priznati još jednu, jako neprijatnu stvar. Učešće mafijaša u petooktobarskim promenama bilo je neophodno. Sa svim posledicama, uključujući ove sa kojima se polako upoznajemo...

Treba imati razumevanja za radnike „Srbijanke” ili bilo koga ko protestuje, ali treba ga imati i za ostale, za društvo i državu! Treba zasvirati pa i za pojas zadenuti, treba jednom shvatiti da je država naša (institucija), a ne okupatorska. Treba je usavršavati kao instituciju, a ne tretirati kao svoju kravu muzaru. Uostalom, krava se i hrani, kako bi mogla da se muze... Treba prekinuti sa usklađivanjem interesa kao ucenom i nametanjem svojih interesa. Treba osuditi svačije zadovoljavanje svog interesa po svaku cenu, i bez razmišljanja o posledicama! Treba misliti i na presedan koji se pravi... U protivnom, hoće li ostati neko da se za svoje interese bori kroz institucije sistema? A time i za institucije, i sistem?